Fotokopirana realnost

O procesu nastanka radova na ostrvu Ile aux Moines u Bretanji i Velikom ratnom ostrvu u Beogradu 

Natasa Teofilovic
 
 
 
 
 
 

Snaga prirodnih elemenata je ono sto ovde dominira: plima i oseka, naleti vetra.

Ovo je ostrvo misterija, prisustvo megalitskih spomenika svedoci o jeziku kojim su ljudi pokusavali da objasne prirodu.

Namera je bila da se pronadje nacin na koji ce se prirodno i duhovno nasledje izraziti savremenim jezikom.

Rad komunicira u trouglu priroda - misterije - tehnika.

Projekat zvucne masine koju pokrece vetar je materijalizovanje energije vazduha pretvaranjem vetra u zvuk. Postavljena u pravcu najintenzivnijeg vetra u potpunosti se potcinjava njegovoj volji.


 

 

U ovom i u prethodnom slucaju prikazana su dva rada koji imaju zajednicki metodoloski pristup. U njima se na razlicite nacine transponuje prostor: kroz koncept o znacenju prostora, kroz crteze u pesku i kroz arhitektonsko resenje. Sva tri pristupa su paralelna i nisu hijerarhijski uredjena. Zajednicko im je da se arhitektonski prostor (bio on mentalni ili fizicki) stvara od pronadjenog i izdvojenog materijala tj. putem akumulacije informacija o Mestu.

Koncepti projekata se odnose na pitanje identiteta koje postaje vazno zbog ostrvskih lokacija i njihove udaljenosti od izrazite, "guste" strukture urbanog tkiva. Na Ostrvu monaha tema je identitet prostora koga treba otvoriti prema ljudima, a na Velikom ratnom ostrvu - identitet pojedinca koji treba da nastani taj prostor.

Arhitektonski prostor (objekat ili instalacija) transponuje znacenja elemenata od kojih se sastoji; on se tice konvencija i simbola, koji cine cvrsti, nekada i "okamenjeni" predmet rada. 

Crtezi u pesku i crtezi peska predstavljaju direktan pristup razmeri 1:1, neposredno prilagodjavanje sebe prostoru, a ne prostora sebi. Konceptualni pristup se, sam po sebi, obraca znanju i znacenju koje "cuva" proslost. Arhitektura je usmerena ka projektovanju buduceg stanja. Nasuprot tome, crtezi u pesku bave se trenutnim prisustvom i efemernim materijalom. Kvalitet prostora cini njegova moc da pamti i da prima nove zapise. Rec, crtez ili fotokopija samo su pojedinacni nacini materijalizacije novog prostornog (o)secanja. 

Proces transponovanja crteza u pesku - uvecavanje i korekcije - kontrolisan je samo toliko koliko je potrebno da se pronadje prava velicina, razmera i kontrast mrlja na crtezu. Ono sto nije kontrolisano su pocetni crtez i greske masine pri radu. Uvecane, ogoljene i oglodane mrlje su za ove radove znacajnije kao teznja ka transcendiranju prostora, nego kao asocijativni crtez, kao predlozak za arhitekturu. To je dogma hriscanske tradicije vredna postovanja: slika transcendira samu predstavu, transcendira postojecu realnost. Znanje o postojanju onostranog, transcendentalnog ovde je spomenuto zbog osecaja dubokog postovanja prema ljudskoj potrebi za Verom, zvala se ona Bog, Gnosis ili stvaranje buducnosti "mislecim ocima".
 

Natasa Teofilovic, Zvucna masina pokrenuta vetrom, Ile aux Moines, 1992